Опис
Malina je pored jagode najznačajnije jagodasto voće. Proizvodnjom od 597.917 t zauzima među voćkama poslednje, 23. mesto u svetu. Evropa po proizvodnji maline nadmašuje ostale kontinente.
Najveći proizvođači maline u svetu su: Rusija, Poljska, SAD, Srbija, Ukrajna, Meksiko, V.Britanija i dr. Naša zemlja učestvuje sa oko 16,07% u svetskoj proizvodnji maline.
Postojbina maline je istočna Azija, Evropa i Severna Amerika. Prvo je počela da se gaji u Maloj Aziji, u gradu Ida i po njemu dobila latinsko ime Rubus idaeus. U našoj zemlji malina se gaji od 1880. godine, dok se sa intenzivnijom komercijalnom proizvodnjom počelo tek 1920. godine.
Plod maline je velike biološke vrednosti. On u sebi sadrži visok procenat suve materije (od 9 do 22%), ukupnih šećera od 3 do 7% (sa dominantnom ulogom glukoze i fruktoze), od 0,6 do 2,6% ukupnih kiselina, od 0,4 do 0,8% mineralnih materija, od 12 do 55 mg% vitamina C, pektina, bojenih, aromatičnih i dr. materija.
Zbog ovakvih svojstava plod maline je kvalitetno dezertno voće. Upotrebljava se u svežem stanju ili zamrznut, a pogodan je i kao sirovina za različite oblike prerade (u sokove, kaše, džemove, slatka i dr.).
Sveži plodovi maline dospevaju na tržište u junu i julu, a kod dvorodnih sorti i tokom septembra i oktobra. Zbog velike potražnje na svetskom tržištu, malina je izuzetno rentabilno voće. Prorodi već u drugoj godini po sađenju. Plodovi sazrevaju rano, te se tokom godine uloženi novac brzo vraća. Otporna je prema mrazu. Lako se proizvodi sadni materijal, a tehnika gajenja maline nije komplikovana.
